Ћирилица

Српска Ћирилица - Srpska Ćirilica - Nova Ćirilica

cirilica

ИнфоФорм је једина фирма у Србији која је радила на изради ћириличних фонтова,
као посебан, озбиљан и трајни вишегодишњи посао, а не као нешто једнократно и успут.

На овом послу радило је најмање троје запослених у сваком моменту,
са рачунарском опремом и софтверима баш за ту намену купљеним,
а све у изнајмљеном простору и без финансијске подршке других.


У овој фирми направљен је фонт Orach Technic
у недостатку ЈУС и ГОСТ стандарда за ћириличне фонтове,
а који је касније проширен и на све основне светске карактере.
(Линком и сликом је приказана верзија фонта 4.2, последња верзија овог фонта била је 5.0).

Прва варијанта овог фонта направљена је по угледу на најбоље латиничне фонтове,
па како у њему ћирилица није изгледала довољно добро у односу на латиницу,
рађено је све из почетка, почевши од ћирилице која је поново направљена баш за ову намену.
Наравно, могло се ту још радити и дорађивати, један овакав фонт никада се не сме сматрати завршен.

А ако нека земља некад реши да прави стандардни технички ћирилични фонт,
мораће да направи и симетрични латинични као и грчки фонт,
ако жели да тај фонт буде сврсисходан и у пракси прихваћен и коришћен.
Ово се не може направити тако што ће се паре једноставно пребацити - грунути из неког буџета.
Пред пара, обучене екипе и простора, за ово су потребне и године рада и стрпљења,
као када желите да од засађене младице добијете формирано дрво.
Ово последње је далеко теже и неизвесније од простог акта давања пара из неког буџета.
А колико је незамисливо за свест одговорних да одвоје паре за ово, навешћу само овај пример.
Давно пре двадесетак година у неформалном разговору са једном државном установом
питли су ме колико би коштао овај фонт. Oдговорио сам да би пристао да они плате
само кирију коју смо ми платили за простор у коме је ово рађено,
а да за плате запослених, опрему и остале трошкове не треба да плате ништа.
Наравно, није им пало напамет да питају колико је то, а камоли да плате,
а да сам рекао колико је то, сигурно би се слатко насмејали.


Овај претходни пасус нисам написао да би сада неком овај фонт продао, јер то апсолутно никог не интересује,
већ само да покажем реални однос нашег друштва према најважнијој ствари у култури - фонту.
А кад се мало боље размислим, шта ће данас Србији стандардни технички фонт за индустрију,
па она га није имала ни кад је индустрија радила.

А опет ако ово о техничком фонту светски-глобално пoгледамо заиста је зачуђујуће.


Две најјачe софтверкe кућа на свету
AUTODESK са својим доминантним софтвером AutoCad,
(Основана 1982, 7.500 запослених, US$ 2,043.2 million 2013 - Wikipedia)
и
ADOBE sistem са читавом плејадом графичких и дизајнерских софтвера,
Adobe Illustrator-ом као и мноштвом одличних фамилија фонтова,
(основана 1982, 7.564 запослених, прометом од US$ 2,650 miliona - Wikipediа, Adobe)
овај проблем до данас нису ваљано решилe.

Autodesk-у је важно да програм ради беспрекорно тачно,
а што заиста технички и ради, слова која имају по њима су добра.
Софтверски су омогућили да AutoCad поред сопствених фонтова пише и TrueType фонтовима
,
па нек типографи других фирми ово решавају ако мисле другачије,
и њиховим корисницима програма - машинцима слова су добра.

Са друге стране Типографске куће као ADOBE нису заинтересоване за техничке фонтове
који су много комплекснији од онога што они сматрају за технички фонт,
a једнолиниским фонтовима њихови програми уопштe не могу да раде.

http://www.graviranje.rs/Engraving_PORTAL/fonts/One_Line_Fonts.htm


Једноставно речено ове две куће се "Не миришу", као два доминантна медведа на истој територији,
па о некој сарадњи нема ни говора... све се пуши около кад се намиришу... :),
човечанству је ова сарадња тако потребна, а да нико ништа о овоме не пише, стварно је зачуђујуће.

Самостални дизајнери такође заобилазе технички фонт јер се они ту не могу прославити - исказати.

Ово напред изнето је главни разлог недостатка добрих техничких фонтова.

* * *

Ка бољој ћирилици
3. фебруар 2003, допис објављен на сајту cirilica.org
(више о ИнфоФорм-у и ћирилици)


Погледајте страницу о гравирању ћирилице на сајту Инфоформ-а.

www.graviranje.rs

* * *

ИнфоФорм је такође покушао да настави рад на развоју и унапређењу ћирилице
уз помоћ снаге (целог) Српског народа под слоганом:

"Сме ли човек да се неосмели у незнано да би разазнао"
Србољуб Митић

Предлог и разлози за рад на ћирилици
Основно упутство за рад
Допунско упутство за рад

Народ се није одазвао, а држава није била заинтересована.

Предлжена слова за рад - измену - побољшање
(сваки глас би наравно и даље имао своје слово).

cirilica za doradu

Новембар 2009 - ИнфоФорм

У табели изнад су слова предложена за измену.

Више десетина хиљада посетиоца посетило је ову страницу,
(а на бившем сајту ИнфоФорма infoform.co.yu за скоро 10 година и више стотина хиљада посетиоца),
и без обзира на дато објашњење зашто би које слово требало графички мењати,
нико се за то није позитивно изразио и предлог за рад подржао.
Ни један једини цртеж писмом, факсом или меилом није добијен,
а критике добијене меилом су потпуно неразумне,
не сме се, не може се, не треба се ћирилца мењати,
а све без и једног конкретног разлога.

Ако сви сматрају да су ово горе графички добра слова
и да ту ништа не треба мењати
, oнда таква и нек остану,
бесмислено је свима наметати неку своју визију о неком
могућем бољем графичком решењу ако то нико не жели.


у старом буквару пише уз ова слова
Г као гусан
Д као дрво
Ђ као ђерам
Љ као љуљашка
Њ као њушка
Ћ као ћуран
Ц као ципела

Можда ће неки нови храбрији и паметнији клинци ово смети и хтети,
предлагач је своју личну моралну обавезу овим испунио.


* * *

Децембар 2010 - Инф