Dizajniranje Natpisa i Firmi

Koliko košta izrada firme... Najčesće je pitanje telefonom.
Bar da kaže šta treba da piše na firmi, da li ima logotip, koje dimenzije, na kom materijalu.

Pošaljite mi meilom da vidim šta treba da radim, pa ću vam odgovoriti...
Teško im je da bilo šta pošalju, kao da se ne radi o njihovoj firmi.

Koliko košta prosečna firma, sledece je pitanje... Nisam nikad računao prosek...
Ma obična firma sa logotipom, teraju oni dalje po svome...
Dobro, da li je logotip golub u letu ili samo slovo A, pokušavan nesto više da saznam...
Štampi je skoro sve jedno šta je na firmi, u graverstvu je sasvim druga priča.

E kad naručilac shvati da je potrebno pošalje meilom ono štp želi, onda je već lakše... :-).

Stiže najčesce tekst u Word-u sa potrebnim tekstom i nekom sličicom...
Ovako bi kaze trebalo da izgleda.

Da li se ovde radi po Vašem dizajnu ili ja sve ovo treba ja da složim.
Ma ti ćes kaže da slažes, to ti je posao... Šta misliš ti da radis...
Sigurni su u to što su naumili da dobiju, po cenu da odmah prekinu razgovor.

Ne radim dizajn ali mogu besplatno da Vam složim tekst dobrim fontom da to izgleda grafički korektno i to ne računam za dizajn, ali ako imate logotip onda treba da mi ga dostavite u vektorskoj formi u Illustratoru ili Corelu, a fontove da pretvorite u krive linije.

A da vidim prvo kako ce to da izgleda, najčešće je sledeće pitanje...

Može, naravno, uvek šaljem buduci izgled pre izrade firme ali posle plaćanja predračuna. Pogledajte moji prvih 10 firmi na sajtu, tako su rađene, ako Vam to odgovara platite, ako ne nikom nista. Najveći broj njih prihvati moj prvi predlog izgleda firme, a ako želi nešto da ispravim ja ispravim ili objasnim zašto to ne bi trebalo tako da bude.

Dok sam imao zaposlenog dizajnera u firmi radio sam i ovo. Napravimo predlog u illustratoru i pošaljemo kao ideju kako bi to moglo da izgleda, pa ako mu se svidi dobro je ako ne nikom nista.

Jednom davno prolazim peške ulicom Gospodar Jovanovom i vidim moja firma, sećam se da smo to mi crtali i da sam vrato dizajnera da nešto ispravl. Ali vidim nije moj materijal, nije moj rad, nismo mi radili, samo smo koliko vidim radili nekome dizajn besplatno, a neko drugi jeftiniji, po našem resenju to uradio. Dešavalo se to i ranije, ali mi nije bilo bitno, dosta sam toga i uradio tako radeći, ali tad mi je nešto baš bilo teško. Njima naravno ništa nisam rekao, ali sebi sam rekao da to više neću raditi i stvarno to više nisam radio.

Kod donetog - zadatog dizajna je mnogo lakše. I tu uvek sugerisem ako smatram da se nešto treba ispraviti, pa se i tu svi najčešće slože, jer se tu radi o ljudima koji su u struci.
Desilo se par puta da nešto nisam hteo da radim jer je bilo potpuno grafički nekorektno, pa nisam hteo da to izađe iz moje radionice kao takvo. Nisu pare sve u životu.

Takodje sam nekoliko puta uradio i nešto što nije bilo dovoljno korektno ali su na tome insistirali i nisu hteli to da izmene. U tim slučajevima kažem da ću im to napraviti po njihovom fajlu, ali da nikom ne pričaju da sam ja to radio, više da bi im pokazao da sam siguran da to tako nije dobro, pa se tako ne retko i predomisle i prihvate predloženu izmenu.

Generalno gledano dobar dizajn firme treba da je skuplji od izrade same firme, a to kod nas apsolutno niko ne zeli da plati. To je razlog zbog čega dizajn ne radim kao poseban posao.
Da budem još konkretniji ako se to može, niko dizajn firme nije tražio niti ponudio da plati za više od 30 godina bavljenjem ovim poslom.

U čemu je onda razlika od izrade dizajna i korektnog slaganja natpisa za firmu koje mi nudimo.

-----------------------

Za dizajniranje firme potrebno je Prvo imati dovoljno vremena, a Drugo dobiti sve potrebne elemente u projektnm zadataku, šta firma treba da sadrži, da li će biti latinicom ili ćirilicom, da li ima logotip koji treba da je satavni deo projetnog zadatka i još što šta. E sad dolazi ono što u ovakvim slučajevima nedostaje, a to je priča naručioca i dizajnera o nekom budžetu za izradu firme. U okviru tog budžeta dizajner treba da razmišlja. Ovo pišem jer sam više puta bio u situaciji da dizajner dolazi sa nekim zahtevom za koji ja unapred znam da će biti preskup jer i sam ne znam koliko će to koštatii i da samo za džabe trošim vreme i reči, primera je puno. Ili obijem zahtev meilom za izradu firme koju ne mogu da ponudim iako imam najbolje mašine za to, a ne znam da bi to neko uopšte mogao ovde da ponudi. Uhvatim sebe da se mučim da rešim neki nerealan zahtev i da tada ispadnem neozbiljan. E onda sam se dosetio da pitam naručioca koja je cena predmerom i predračunom za ovo, za koju unapred znam da ne postoji. Naravno ne dobijem odgovor, oni smatraju da sam neumesno pitao, a ja da sam tako Umesno odgovorio, jer daovo imaju, ne bi ovo od mene ni tražili.

E tek tada počinje dizajniranje. Prvo se izlazi na objekat da bi se sagledalo mesto i ambijent gde će se ista postaviti. Kada se to sagleda, napravi se jedan ili dva predloga koji se odštampaju u veličini 1:1. Veličina-količina teksta često uslovljava font, koji može biti prosireni, normalan ili kondenzovan, pa sve to treba imati i znati. Proširenje ili skupljanje standarnih fontova nije pravo - dobro rešenje jer dolazi do deformacije grafike slova. Delatnost firme je takodje važna kod izbora fonta. Odnosi veličina slova moraju se dobro znati, margine su takodje važne i dobar su pokazatelj poznavanja ovog posla. Ostale firme koje se i ako se nalaze na zgradi pored ove firme takođe mogu uticati na dizan firme.

Kada se napravi prvi predlog u prirodnoj veličini, ponovo se izlazi na objekat i ista postavi - zalepi na dogovoreno mesto. Obavezno se pozove naručilac firme, pa se zajedno sa njim sa potrebnog rastojanja pogleda kako je firma čitljiva i kako se to naručiocu izgleda. Ako je potrebno nešto se doradi ispravi, a cela firma eventualno smanji ili poveca itd.

Kada se i ovo doradi (ako je potrebno) ponovo se izlazi na objekat i to opet zajedno pogleda. To bi bilo osnovni putokaz dizajniranja firme a koji je namenjen naručiocima jer dizajneri to moraju mnogo detaljnije da znaju jer su za to škole i učili.

* Secam se da sam jednoj našoj firmi od opšteg značaja u centru Beogradu predložio da urade i druge dve firme na zgradi koje nisu bile njihove. Bili su šokirani kad sam im ovo predložio iako sam to obrazložio. Upotrebili su pritom potpuno neprikladne reči po principu o čemu ti pričaš to su tuđe privatne firme, a zahtev se odnosi na našu firmu, a o čemu se radilo. Poslali su mi rešenje koje je neko uradio i uz to sliku mesta gde će se ista postaviti. Rešenje je bilo korekno, ali su dve firme pored koje je trebala da bude ova firma bile katastrofalno grafički pa i tehnički loše uradjene. Kako god sam probao da zamislim ovu novu firmu pored ove dve postojeće, "Ne pije vodu" što bi narod rekao. Ambijent, ove dve firme bi potpuno degradirale njihovu firmu pa makar i od zlata da je. Da se ovde radi o nekoj manjoj privatnoj firmi ovo ne bih ni spomenuo, ali za ove znam ko su i koliko su važni, na kraju krajeva i koliko para imaju koje jednostavno od naroda iz budžeta zahvataju. Rekao sam im u dopisu da bi bilo dobro da njihov dizajner uradi jednostavan dizajn i za ove dve firme, pa da to pokažu komsijama - vlasnicima ovih firmi i predlože da i oni sebi naprave nove firme da svima bude lepo i da ulaz izgleda grafički pristojno, jer radi se o firmama u najjužem centru grada. Ako ovi to ne prihvate da oni ponude da im oni to plate i uz lepu reč nemoguće je da to ovi ne prihvate. Po mom viđenju, ja bi to uradio za moju malu zanatsku radnju sa dvoje zaposlenih, pa što ne bi i ovakva firmetina. Cena ovoga bi bila otprilike kao jedna večera za ova tri direktora, a što je za ovako važnu stvar po meni sasvim prihvatljivo. Ni jednog momenta nisam pomislio na to da ja treba da radim i druge dve firme, ali zaista nisam pomislio, sad pada na pamet da je neko mogao i ovo da pomisli. Ovo je za njih bilo toliko nezamislivo da sam i ja bio zatečen kako se toliko ne razumemo. Ovu firmu nisam prihvato da radim, nisam uopšte hteo da je ponudim, a dobar je primer za ovu stranicu, dizajniranje natpisa - firmi, koliko je važan ambijent i mesto gde se firma postavlja i da to mesto nekad treba i " Prekrečiti".

Ovako sveobuhvatno uradjen dizajn skuplji je od izrade moje prosečne firme sa radom i materijalm. Nadam se da sam bar malo pojasnio onima koji naručuju firmu kod mene a koji me pitanju "Šta misliš ti da radis" tvoje je da dizajniraš firmu ako hoćeš da dobije[ posao.

Najveći broj firmi i natpisa koje sam uradio nikada nisam video gde i kako su postavljeni.

S obzirom na iskustvo koje imamo u izradi mnogobrojnih firmi, sve ovo prethodno uzmemo u obzir i relativno brzo uradimo grafičku pripemu na A4 u .pdf formatu, tako da ovu pripremu praktično ne računam u dizajn. Kada se ovo rešenje prihvati-usvoji onda ga u AutoCad-u obradimo za graviranje.

Natpisi javnih firmi u Beogradu i Srbiji

Devedesetih godina zadužio sam ćerku koja je tada završavala grafičku školu da slika neke natpise u Beogradu kako bi smo mogli nekad pokazati koliko je važno da natpis firme bude korektno ispisan. Na ovo me je asocirao jedan veliki natpis u našoj blizini. Natpis je bio oko 4-5m dužine iznad ulaza u servis, slova su bila visine oko 40cm ofarbana crvenom bojom. Praktično to je bio naziv zanata kojim se firma bavila. U nazivu je slovo R bilo ispisano naopako kao u ogledalu Я.

Meni je ovo bilo toliko neverovatno ne samo što je to bilo u prometnoj ulici gde je prolaio GSP, već zato sto je to godinama stajalo. Kako mu niko nije rekao, da li je moguće da ga je za to bilo baš briga. Bilo je i drugih sličnih natpisa ali je ovaj bio najstašniji za mene najvi[e iz razloga što je takav godinama stajao.

Zaboravim na to, ali se setim kad god tuda prođem. Par puta sam pitao ćerku da li je to slikala i prosto mi je bilo čudno da to nije uradila jer je inače jako savesna. Posle možda godinu-dve dana pitam je, hoćes li ti da to slikaš ili ću ja da idem da slikam.

Idi ti, ja to ne mogu da slikam... muka mi je kaže od toga.

Moram priznati da sam bio zatečen, nisam tako razmišljao, mislio sam dobro će to deci u grafičkoj školi dobro doći da se nasmeju i našale, ali Istog trenutka bilo mi je sve jasno, kao i da sam pogrešio što sam tražio od nje da ovo slika.

Posle sam razmišljao, možda je dobar majstor, sam se dovoljno izblamirao, zašto bi mi to nekom pokazivali. Tako sam tog dana obrisao ceo folder sa više desetina sličnih natpisa,
gde je bilo neverovatnih primera, a da više nikad ni jedan nisam zapamtio niti slikao.

Dvadesetak godina kasnije mišljenje mi se nije promenilo, ali se iz ovoga nešto drugo izrodilo.

Jedno je kad neki privatnik sebi ovako ispiše firmu pa time sebe izblamira o čemu sam gore pisao, a drugo je kad to državna firma koja se od naših para finansira napiše, pa tako izblamira ne samo sebe, nego nas koji to plaćamo. E to je nešto drugo, tu im treba pokazati da to nije dobro napisano i sugerisati da se to izmeni. Navešću samo nekoliko primera kojih se prvo setim i imam na računaru sa interneta, nisam ih ja slikao, a ima ih nebrojano.

Zarez iza nauke je nepotreban.
Bilo bi dobro da je u ovoj zgradi zaposlen neko ko je završio filološki fakultet.
Znam da je ovaj posao dobio najjeftiniji ponuđač,
ali neko je ipak trebao ovo da pogleda i pročita...

Svako od nas se bar jednom našao u situaciji da nešto oko svojih prava ne zna,
a što je i normalno jer postoji veliki broj zakona i podzakona sa bezbroj paragrafa.
Ako to neko hoće da sazna odlazi u neku advokatsku kancelariju i za tu informaciju plati.

Po istoj analogiji, koja je pravnicima sasvim logična,
i ovde je nekom trebalo platiti nešto za dizajn ovog natpisa.
Da su ovo platili ne bi im jedno slovo u natpisu stajalo naopako okrenuto
a sva ostala katastrofalno loše raspoređena.

Kako se ovde radi o Našem Srpskom Ustavnom sudu i o kulturi Beograda i Srbije
do koje nam je nadam se svima stalo, pišem ovo dobronamerno,
jer je očigledno da to niko neće da im kaže i da se u to petlja.
Ovo nije kritika, ovo je molba da se ovo ispravi
*Ovaj tekst stoji dugo godina na mom sajtu i niko ne reaguje na ovo,
verovatno misle da sam ja ovde nešto pogrešio,
pa sam tako prinuđen da ovo pojasnim.
O čemu se ovde tačno radi... Slovo H stoji naopako,
prvo slovo У je spalo dole kao da se stidi da stoji podignuto,
a zadnje У je odskočilo gore kao da je reklo UA.
Nadam se da je sada jasno šta i zbog čega ovo treba ispraviti.

--------------------------

Nije dovoljno samo usvojiti najjeftinijeg izvođača, po iznosu koji je u ponudi,
stvar je malo kompleksnije prirode od prostih cifara na papiru.

Šta dobijamo kad na pijaci biramo najjeftine voće i povrće,
putujemo na odmor u najjeftiniju destinaciju,
ako za neku proslavu izaberemo najjeftiniju muziku,
ili izabermo najjeftinijeg advokata da za nas vodi važan spor.

Zna se šta se dobija, dobija se ono što je i traženo, najjeftinije,
a kako će to da izgleda, to tek treba da se vidi,
a kada se vidi to je onda kasno...

Ako se najjeftinijem izvožaču ponudi ugovor na potpis
u kome se traži da sve bude kako treba,
taj to u praksi privata odmah, samo da se para dočepa,
i tako nešto što je po prirodi stvari nemoguće,
postaje pravno gledano, stvarno i moguće.

Takav izbor je često i najskuplji ako se sve plaćeno
mora ponovo uraditi i plati,
kako od tog najeftinijeg dobiti pare nazad, NIKAKO.

Priča da se u tenderu traži najniža cena za istii kvalitet, čista je besmislica,
koja eto kod nas egzistira kao nešto sasvim normalno.
*Da je gornji natpis neko dizajnirao i tehnički sve detalje defiinisao,
onda bi se moglo pričati o najnižoj ceni realizacije ovog natpisa,
ova stranica je u grupi tekstova Dizajn nasušni.

Helvetica je svakako jedan od najvažnijih i najčitljivijih fontova, ali njegov italic
(iskošena varijanta) nije dobra za naziv firme i logotip.
Ali ako neki dizajner to ipak uradi, pa taj italik još dodatno sam iskosi
e onda je PREVRŠILA DARA MERU, što bi narod rekao.
Ponosan sam što imamo ovakvu postu staru 165 godina,
Jednostavno, Srpska Pošta zalužuje bolji logotip i natpis od ovog koji ima,
kao da je neko namerno hteo da je napravi nepismenu,
pa tako mene Srce Boli zbog ovoga a nadležne nešto drugo boli za ovo.

Da li je ovaj dizajner ili majstor čuo za Kerning parove
rastojanje izmedju slova.
Između У i Л mačor može da protrči, a između Л i Т ni igla se ne može staviti.
Nije ovo obična firma, ovo je
MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE
a font je najbolji predstavnik kulture.
*Kad bi se ove firme sada od mene tražile, ne bih ih radio,
da neko ne pomisli da sam zbog toga ovo pisao,
Dizajner treba prvo ovo da uradi, pa tek onda majstor da napravi.

Da li su dizajner i izvođač čuli za margine i koliko one treba da budu,
a one su osnov za bilo kakav početak pisanja natpisa.
U ovo zgradu dolaze ljudi čije se oko naviklo na NORMALNO
može se neko od njih pitati:
Gle kolika zgrada, a nije bilo mesta za tekst Ministarstvo spoljnih poslova
ili
Kako majstoru spade ovaj tekst na engleskom ovoliko dole,
da li je možda ovako namerno napisano da tekst na Englesko degradira
ili da se pita
Kako su Nekad Srbi mogli da naprave ovako dobru i lepu zgradu,
a sad ni zaštitu za od kiše za firmu ne mogu da naprave.

Da li je ovaj izvođač uopšte dostavlo naručiocu budući izgled firme,
i da li je to neko pogledao, dobro bi bilo znati.

***************

E ovo je posebna priča.

Ovo je natpis koji me više od 30 godina muči i boli.
Najbolji arhitekta, najboljeg obrazovanja, sin Anastasa Jovanovića.
Najbolja zgrada u Beogradu podignuta 1889, pod zaštitom je države.
Ponos je Beograda.

Zaista imam sve pohvale za arhitektu i ovaj objekat
kao i tadašnju vladu koja je ovo napravila,
i to što je zgrada sada pod zaštitom države dobro je,
da je neki novi arhitekta slučajno ne ofarba u ljubičasto, :-),
prateći neku novu modu.

Arhitekta Konstantin Jovanović je do detalja sve velemajstorski
svojeručno nacrtao, kao spolja tako i iznutra, i naravno
nećemo mu zameriti što i ovaj natpis banke nije dovoljno dobar kao i sve ostalo.
Možemo ga opravdati time što se školovao u Beču i Švajcarkoj,
boravio u Rimu, pa tamo nije stigao da dovoljo pažnje posveti ćirilici.
Uostalom i ovde u Srbiji se niko time nije bavio pa nije imao koga ni da angažuje za ovo.
Ovo je samo još jedna potvrda činjenice da su slova najteži vid dizajna.

I zaista ovaj natpis nije dovoljno dobar, degradira ovu prelepu zgradu naše banke.
Nikad nisam čuo da je neko ovo negde rekao ili napisao a mene to toliko boli.
Stotinak metara odatle u Knez Mihajilovoj br. 35 je sedište
Srpske akademije nauke i umetnosti.
U ovoj akademiji su teoretki svi najpismeniji i najpametniji ljudi Srbije,
najbolji slikari, vajari, arhitekte i književnici.

Sigurno je da je svaki od njih prošao pored ove dominantne zgrade
više desetina a neki sigurno i više od sto puta.
Da li je moguće da nikom ovo ne smeta i ne bode oko,
ili su možda svi zagledani u novu frizuru naše guvernerke.

Konkretno šta treba uraditi:

Narodna banka treba da naruči kod najboljeg Srpskog tipografa
(a to nisam ja, slobodno mogu da pitaju bilo gde u inostranstvu ko je to)
da ovo Valjano dizajnira u Stilu zgrade i da mu za to plate koliko treba,
isto kao što su 1849 pozvali tada našeg najboljeg arhitektu
i naručili projekat banke ne birajući najjeftineg već Najboljeg.

Kad se ovo uradi svakom će biti jasno da je ovo trebalo uraditi
i tako ćemo samo još više uzdignuti našeg besmrtnog
Konstantin Jovanovića.

* Gledam na nekim slikama iz Beča, stare predratne zgrade, nadograđene,
dogradjeni čitavi delovi, u stilu zgrade, vidi se da je novo a ipak praznik za oči.
Zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika teba ovu inicijativu da pomognu,
a ne da koče po već dobro poznatom klišeu,
Ovde se NIŠTA NE SME menjati.