O bojama - malo izdalje gledano

   O boji postoje citave discipline u okviru mnogih nauka, mnogo je cinjenica o njima napisano i uvek o bojama nešto novo možete saznati.

U Kini je svetlo žuta bila boja Srednjeg kraljevstva i mogli su je nositi samo car i njegovo domacinstvo, posebni gosti docekani su na žutom tepihu.

PISMO INDIJANSKOG POGLAVICE SIJETLA AMERICKOM PREDSEDNIKU

“Kako neko može kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta misao je nama strana. Mi ne posedujemo cistocu vazduha ili odsjaj u vodi. Kako to možete kupiti od nas? Sva ova zemlja sveta je za moj narod. Svaka svetlucava borova iglica, svako zrno peska na recnom sprudu, svaka izmaglica u mracnim šumama, svako svetlucanje i svaka buba, sveti su u tradiciji i svesti moga naroda. Nektar koji silazi niz drvece nosi secanje na crvenog coveka...” https://ekospark.com/info/11_info_pojmovi/pismo_indijanskog_poglavice/pismo_indijanskog_poglavice.html

* * *  

Boja kao i vazduh i voda su opšte dobro svih živih bica na našoj planeti i niko nema pravo da ih svojata i proglašava za svojom.

Prva asocijacija da nešto o ovome napišem javila mi se davno kada sam na internetu na nekoj svojoj stranici o cirilici u naslov napisao crvenim slovima jer je to tako Google preporucivao da bi stranica bila bolje rangirana. Neko je komentarisao tu stranicu recima "Cim sam video da je stranicu poceo crvenim slovima dalje nisam hteo da citam". Nikako nisam mogao da mu odgovorim pa mi to tad ostade kao neki minus.

Jedna sekta tako proglasi svoju boju za crvenu. Ugura je toliko u blage ljudske oci da ova najlepša boja mnogima nesvesno postade mrska. Jedan od slikara iz ove sekte je toliko uguravao crvenu boju u svoje slike da je za to kao nagradu od sekte dobio vilu u Beogradu, koju je sekta oduzela nekom sa blagim ocima. Niko normalan te slike nije hteo da kupi, ali ih je sekta proglašavala za umetnicka dela i sama ih otkupljivala i na javna mesta postavljala. Mnogo puta hvaljene, od najmerodavnijih ljudi toga sistema, profesora likovne akademije, akademika, kustosa muzeja, škola i likovnih kriticara i za više od 50 godina uvukle su se u svest neukog naroda kao nešto mnogo važno i tako je ta boja za sektu svesno a za narod nesvesno propagirala ovu sektu.

Mnogi pravi slikari su poceli da na svojim delima izbegavaju crvenu boju, u strahu da ce ih ljudi okarakterisati kao simpatizere ove sekte. Tako slike postadoše sve siromašnije i sumornije.

Proizvodaci crepova napraviše crn crep i u mnogome olakšali posao umetnicim. 

Opet neki drugi usvojiše crnu boju za svoju, pa mnogi prestadoše da kupuju svoju odecu u crnoj boji.

A neki treci proglasiše zelenu boju za svoju, pa i tu boju poceše mnogi da izbegavaju da ih neko po zelenoj odeci pogrešno ne identifikuje.

U 20. veku Jevreji u nacisticki okupiranoj Evropi bili su primorani da nose žutu zvezdu koja je mnogima došla glave i od omiljene postala najomrznutija boja.

Pink boju nikada nisam koristio... :), ali je ona interesantna za decije igracke, pa je i nju opasno koristiti iz svima poznatih razloga.

I šta sad mi ostali da radimo, da koristimo miš sivu boju da neko nešto drugo ne pomisli o nama.

Eto toliko o bojama od mene.

***

Da dodam još nešto naknadno o bojama za mene fascinantno. Cak dvoje mojih dobrih poznanika-prijatelja celoga života su se bavili štampom, i to ozbiljnom, jedan je cak štampao i udžbenike, a oboje su daltonisti. Jedan je sada pokojni a jedan je živ i dalje se time bavi. Ja sam se kao mladi uvek šalio sa njima dok nisam shvatio da je to neprikladno, nisu oni krivi za to. Ali aman-zaman, gde ste baš izabrali da se bavite štampom.

Šta me briga kaže jedan od njih, sekretarica mi samo proveri korice i ja celu knjigu štampam u crno.

Drugi opet kaže da vidi boje ali ne razlikuje nijanse. Ja ga testiram i pitam kakva je ova boja... a on kaže DOBRA... :).

Niko to od njihovih kupaca ovo nije znao, a oboje su uspešno i pošteno radili svoj posao.

A cesto razmišljam, možda nisu oni sami birali ovaj posao, sudbina im je to tako odredila.

Kljucne reci: O bojama