"Do Evrope i natrag"

Sajmovi alatnih mašina u Evropi 80-tih i 90-tih održavali su svake dve godine, Hanover, Milano, Pariz. Najveće promene za ove dve godine dešavale su se u softverima za pokretanje mašina. Proizvodjači graverskih mašina dosta su kasnili za razvojem računara, često i po više od 10 godina što me je stalno nerviralo. Uveliko se koristio Windows NT a većina proizvođača mašina je jos radila pod DOS-om ili slicno. Aman – zaman, pa zar još pod DOS-om, nisam mogao više da čekam pa sam morao raditi svoje programe za graviranje, što je naravno bilo neisplativo samo za svoje potrebe, ali često se u zivotu ne može drugačije od onog što se mora. I danas posle vise od 20 godina mnogi proizvodjači jos uvek rade pod Dos-om ili slicno, ali nisam hteo ovde o tome da pričam. Ono što mi je sa sajmova u Evropi ostavilo najjači utisak bilo je sledece.

Graverske mašine tipa Roland i Gravograph najčešće imaju motore za radne glave od 50-100W. Ovo je uglavnom dovoljno za jednog gravera koji radi usluge građanskim licima. Kada je industrija u pitanju zahtevi su mnogo veći. Industrijske mašine tipa Kuhlmana i Langa imaju standardno motore od 550 i 1100W. Primera radi, visokofrekventna glava od 1,1kW sa dobrim frezerom iseca mesing od 5mm u jednom prolazu. Ovakva dobra glava često kosta više od cele bolje graverske mašine. Većini gravera ovo izgleda nemoguće, jer ovo nikada nisu videli. Ovo sam napisao samo kao uvod u dalju priču.

Ulazim u jednu od hala sajma alatnih mašina u Milanu 1994. godine i čujem kratak jak i neprirodan zvuk Vuum… Bukvalno sam se sav stresao, bio sam ubeđen da je neko greškom zabio nož - glavu u sto neke mašine. Sala je bila dosta velika a zvuk je trajao samo sekundu-dve i nisam mogao da ocenim tačno odakle je došao. Obilazim razne štandove i posle nekog vremena ponovo isti zvuk, ali sada mnog bliže. Vidim, okupilo se dosta ljudi oko jednog štanda i gleda, priđem i ja.

Na standu CNC mašina relativno malog formata možda 500x500mm, ali nabudžena i izgleda kao da je neko granitnu stenu isčupao iz kamenoloma. Prvo nisam znao o čemu se radi pa sam samo stajao i gledao. Oko radnog stola je plastična kabina kao na tuš kabini. Čovek otvori kabinu i izvadi gvozdeni komad kao velika kafanska piksla 15x15x4cm i pokazuje posmatračima. U ovom metalnom komadu iskopano je 20mm duboko pravougaonik 100x100mm i još neki prorezi na sve 4 strane duboko jedno 10mm kao za cigare na piksli. Dalje čovek pokazuje rukom na spiralni frezer ½’ (12,5mm) sa rupama kroz spirale kroz koje pod pritiskom prolazi tečnost za hlađenje. Pokazuje nam i visokofrekventnu glavu od 64kW koju takodje hladi tečnost pod pritiskom i koja je gabaritno zbog toga mnogo manja nego što bi se za tu snagu očekivalo. Zatim čovek stavi isti takav novi komad metala na mašinu, hidraulično ga steže preko tastera, zatvorio kabinu, nasmeja se svima i stisnu taster START. Ponovo isti jezivi zvuk Vuum… oko dve - maksimalno 3 sekunde, kabina se cela zabelela od tečnosti za hladjenje. Sačeka malo da se ocedi hauba i izvadi komad koji je stavio, a mi posmatrači gledamo sa nevericom. Nije madjioničar, nije prevara.

Izašao sam iz sale i seo u jedan kafić da nešto popijem.  Ne mogu da se povratim. Svašta mi treba za rad, ali sam zahvalan Bogu što mi i ovo ne treba... :-). Jer da mi treba, morao bih prvo da napravim 10kV-tni dalekovod, pa onda stubnu trafo stanicu od 100kW, a za to bi mi distribucija tražila najmanje milion dolara... :-).

Kad sam se vratio kući pitaju me moji u firmi šta ima novo u Evopi... Ništa naročito u graverstvu kažem im ja.

Ovaj dogadjaj a posebno ovaj zvuk bio je moj najači utisak koji sam sa sajmova iz Evrope doneo.

Decembar 2009.

* Mašina nije bila evropska, donesena je sa druge strane sveta... putem svile... :-)...