Prva moja razmišljanja o ukrašavanju i graviranju oružja nastala su u ranoj mladosti dok još nije ni postojala ideja da ću se u životu baviti graviranjem. Čitao sam neke stare predratne knjige o Prvom srpskom ustanku koje su za mene bile drugačije i “Strašnije” pisane od onih koje sam u školi čitao. U nekoj od njih naiđem na priču kako su u nekoj od bitaka Srbi od Turaka zaplenili i neka dva ukrašena i izgravirana noža od nekog turskog age, a zbog kojih su se dvoje srpskih vojvoda-starešina teško posvađali kome treba da pripadaju. Karađorđe revoltiran ovom svađom oko ukrašenih noževa uzme ona dva noža, izlupa ih, baci ili štali već, a zavađenim ponudi svoja dva noža... Ako vam noževi za borbu sa Turcima trebaju evo vam moja dva... za tu namenu boljih nema.

I zaista, ni odlaskom u penziju, a sigurno ni do kraja svoga života neću moći da shvatim, da neko želi i ima potrebu da bilo koje sredstvo za ubijanje ljudi, životinja, ptica ili bilo kojih živih bića želi da ukrasi i ulepša. Šta li je to meni nedostupno i nerazumljivo u njihovim željama. Razumem potrebu ljudi da su morali da love da prežive, ali ovde se o tome ne radi. Razumem potrebu da se ljudi i brane kada im je život ugrožen, ali ni o tome se ovde ne radi. Ja lično tu ne vidim veliku razliku od situacije da neko traži da mu se izgravira kutiju za otrov... i da nepričam ružnije stvari...

To jei razlog zbog kojeg oružje nisam hteo da graviram, iako sam tehnički to mogao.

Isto to ili slično važi i za graviranje tabakera, gde sam na prvorangiranoj stranici na Googlu napisao pored ostalog i sledece: Kažu da biljku duvana ne napada ni jedan insekt niti ga životinje jedu, samo "Pametan" čovek, lepo ga smota, u lepu kuticu stavi i konstantno počinje da se truje.

I sad bi ja trebao da graviram tabakeru i da se ponosim svojim radom... nešto baš i nisam voljan, ali ako želite da na tabakeri izgraviram "Cigare su otrov opasan po život", e to ću rado izgravirati besplatno. http://www.graviranje.rs/graviranje_tabakera.htm

Znam da se velikom broju ljudi koji se lovci i pušaci (“Pravi muškarci”) ovi tekstovi neće svideti, ali se nadam da će bar neko od njih o ovome možda malo i razmisliti. Drugi razlog zbog kojeg ovo pišem je taj da pokažem da se ne mora baš sve raditi što donosi profit a što je po zakonu legalno.

Mnogi se majstori pravdaju da se gravirajući oružje oni iskazuju kao umetnici, da tako prezentiraju umetnost, da im to naručioci traže i slično, a mnogi i otvoreno kažu da to vole da rade i da u tome uživaju. Po meni, ako neko voli da gravira, nek gravira vaznu za cveće, činiju za salatu, korpu za hleb, šnalu za kravatu ili bezbroj drgih lepih i korisnih stvari, a ne prvo da se dohvati nečega sto je za ubijanje namenjeno.

Znam da se sa mojim mišljenjem o graviranju oruža mnogi neće složiti, ali ono je tako bilo i ostalo.
................

Razno na ovu temu:

Skoro sam pročitao zaključke nekih ozbiljnih istraživanja po kojima alkohol potpuno blokira imuni sistem organizma na 24-48 sati, a ako bi čovek svakodnevno popio po čašu - dve vina posle ručka kako to proizvođači vina preporučuju... organizam bi za 5-10 godina bio prezasićen alkoholom. To što su priče o vinu zaista i jedne od najlepših priča, to ne zači da su one i tačne i u svrhu ljudskog zdravlja sačinjene, interes je tu svoje prste umešao, a mi kao društvo treba to da razotkrijemo.
................

Novo Brdo - o graviranju
http://www.graver.rs/Novo_brdo.html
(deo teksta)

A kada sam prvi put čuo da šaljemo nekoliko metalaca iz Kragujevca u Nemačku fabriku oružja Sul, nisam znao sta ću sa sobom... sva mi se osecanja uzbudila... Pa zar baš iz Kragujevca u Nemačku fabriku oružja. Nemci da nas nauče kako da puške gravurom ukrasimo... Da neće možda obuku da počnu sa V3, dal bi naši i to prihvatili... Ako su nam decu pobili, pušku od vodovodne cevi moramo znati napraviti SAMI, da bude gravirana ne treba... Sam se čovek svemu može naučiti ... i još kako.... i graverstvu ako treba... lično nisam išao u graversku školu, Nikakvog majstora nisam imao da me uči pa ipak nešto graviram....
................

Jednom pre dvadesetak godina tražili su mi iz jednog velikog sportskog kluba - streljane da im izgraviram neki pistoll za poklon. Ja nisam hteo, oružje ne radim... Tražili oni tamo-vamo i nisu našli nikog da im to hitno uradi, a ja otišao na sajam tehnike u Hanover.

Došli oni ponovo... Neko im rekao da bi mi to mogli da uradimo... Moja žena ih primi... i kaže da to nije neki problem... dajte dok gazda nije tu... :-), i tako uradi im to u toku dana i oni se oduševe...  (Inače i supruga je VK graver – školovan, jer smo jedino tako mogli nekad otvoriti radnju za graviranje, mada se u školi nije učilo graviranje već se samo sticala diploma koja je služila u tu svrhu).

Prođe neko vreme, ja nemam pojma o ovome a oni dođu ponovo...
Treba nam isto kao što ste nam radili, samo sada drugo ime...
Nisam ja to radio... Ja ne radim oružje, kažem im ja...
Ma jeste... Radila je to vaša supruga kad vi niste bili tu...
auh rekoh, platiće mi za to :-)...
to mi nije prijavila, poslaću je na disciplinsku komisiju zbog toga :-)...

Pozovem je i pitam jer to tačno a ona ode i vrati se sa osmehom mašući jednim parfemom...
(Zaradilia ga gravirajući i kupila sama - nije ga dobila na poklon), i ja šta ću, mislim se, ima i ona pravo na svoje mišljenje, ona ima i diplomu za gravera, a ja ne...
i tako se nekako provuče bez disciplinske prijave  :-)...

................

Priča mi jedan dobar poznanik pun sebe, kako je ulovio divljeg vepra kapitalca, 5 godina starog, teškog oko 150kg i nekih 100 poena, sa čeke noću infacrvenim snajperom, regularno kaže.

Meni muka od tog junaštva, i te regularnosti, ipak pričam dalje da bi nekako čuo ono što ne razumemem i ne shvatam.

Kako te nije bilo žao da takvog kapitalca ubiješ, a ni meso ne uzimaš nego samo kljove, priroda ga napravila da mu niko u prirodi ništa ne može, a vi lovci se popnete na čeku pa noćim snajperom sa 30-50m pravo u srce... a on je za priplod i čopor tako potreban.

Pravda se ovaj meni a zaista ubeđen u ono što priča i kaže:

Da ga ja nisam ubio, ubio bi ga neko drugi, a za nekoliko godina bi on i prestario...

Nemoj kaže da misliš da je to lako... samo snajper kosta 3.500 eura, pa puška, pa metkovi, pa lovočuvaru, pa lovištu... Dve noći i jedan dan smo bili na čeki i nismo smeli da siđemo da se dole naš miris ne oseti, morali smo da pišamo u jedan balon gore na čeki...

Auh, rekoh, izvini... Nisam znao da je to tako skupo, opasno i zajebano...
Verovatno ste i neku diplomu dobili... Da kaže već smo dobili... a izaćiće i moja slika sa veprom u nekim lovačkim novinama, hvali se on...

a meni još više muka... kako da se toliko ne razumemo...