Dizajniranje logotipa

Ovo je zaista velika oblast i puno je o ovome pisano, ja ću napisati samo nešto osnovno jer vidim da većina kojima je ovo potrebno nije o ovome upućena. Napisaću takođe i nešto o pozadini ovog posala na način kako to oni koji ovo rade ne pišu.

Logotip se najčešće sastoji od zaštitnog znaka i zaštitnog imena, često je to jedna neraskidiva celina.

Kad je nekoj firmi, ustanovi, instituciji ili gradu potreban logotip, onda se za to u svetu raspisuje konkurs i piše potreban projektni zadatak.

U zavisnosti koliko je to važno i koliko je velika firma, određuje se i budžet - nagrada za to. Podrazumeva se da će se nagrada dodeliti samo pod uslovom da se naručiocu neki logotip i usvoji.

Evo nekoliko interesantnih primera oko izrade logotipa u svetu.

Nekako je bila praksa da velike firme u svetu ponude 100.000$ za izradu logotipa. Time su ove firme pokazivale ozbiljnost i veličinu svoje firme.

Mnoge poznate firme i platile ovaj iznos za logotip. Neke su i po više puta obnavljale isti konkurs jer nisu dobile zadovoljavajuće rešenje.

Jedan od najboljih dizajnera logotipa za mene bio je Paul Rand koji je pored mnogih logotipa uradio i logotipe za IBM, Westinghouse, a za Steve Jobs-a i neprevazidjen NeXT logotip koji je bezbroj puta kod nas kopiran i modifikovan za raznorazne proizvode, bez imalo griže savesti dizajnera.

London je ponudio i platio za svoj logotip olimpiskih igara 650.000 Eura, Melbourne 600.000$, a Belfast je platio "Samo" 280.000$ za svoj novi gradski logotip.

Ako ste pomislili da su ovo najskuplje plaćeni logotipi, prevarili ste se. Pepsi je platila re-dizajn svog logotipa 1.000.000$, a BBC za redizajn logotipa 1.800.000$, ANZ banka 15.000.000$, Twitter takodje 15.000.000$, NIKE 35.000.000$, Anderson consalting 100.000.000$, a
British Petroleum je redizajnirao svoj 70 godina stari logo BP za 211.000.000$.

Zanimljivo je da Microsoft nije platio niša za svoj logotip, što naravno puno govori o njegovom vlasniku i ne bih to da komentarišem, nek imaju šta da pisu diplomirani dizajneri.

Manje firme koje se lokalno oglašavaju u svom gradu ili državi najčešće nude 5.000 ili 10.000$ za logotip firme.

Tako je u svetu, čisto za neku osnovnu orijentaciju napisano.

-----------
Čuo sam vic o onoj emisiji za preživljavanje u prirodi koju vodi poznati avanturista Berr Grylls, koji jede sve živo, bube gliste i gustere, da ti se smuči zivot... :-)... a sve da bi pokazao kako se u prirodi može preziveti. U vicu mu Srbin poručuje: Dođi ti Bato u Srbiju, pa probaj da živiš sa ženom i dvoje dece u iznajmljenom stanu sa platom od 250 eura mesečno, pa da vidim kako ćeš preziveti... Ne znam zašto, ali odmah sam pomislio na naše dizajnere... :-), a što je narovno još teža varijanta, praktično nemogća u našim uslovima.
-------------

U Srbiji po ovom pitanju, izrade logotipa, to izgleda malo drugačije. Ima tu nekoliko varijanti koje su se u mojoj dugo godišnjoj praksi bavljenja ovim poslom pokazale kao najčešće.

- Najčesći slučaj je da vlasnik sam napravi sebi logotip. Što bi se reklo za dž.. Odmah se vidi da li je to crtao mašinac, arhitekta ili dizajner. Dobro, učestvuje tu i supruga obavezno, a naravno i deca samo ako bilo šta znaju da nacrtaju na računaru. To im je najčesce prvi ulog u firmi... :-). Ne šalim se, zaista, ovo je ubedljivo najčešći slučaj u praksi, nije ovo neko puko nagađanje ili rezultati neke plaćene ankete to je u stvarnosti zaista tako.

- Druga varijanta je da to radi neko "Stručan" od poznanika, rođaka ili kumova, naravno opet za dž.

- Treća varijanta je da se logotip ipak nešto plati. Angažuje se neki dizajner i napravi se dogovor da se ovo uradi najčešće za neke male pare. Dizajner kao stručan za to napravi logotip i dovede naručioca pred svršeni čin. Ako se vlasniku nešto malo ne dopada, dizajner to lako ispravi, poveća, smanji pomeri. Ali ako se naručiocu logotip uopšte ne svidi, e onda je to problem. Dizajneri su spremni na odgovor da su oni stručni za to, da je to dobro urađeno i da naručilac nije za to stručan i merodavan pa je zato njega i angazavoao, što je u principu tačno. Naručilac je tu potpuno zatečen jer prvi put u životu naručuje logotip, nije ni razmišljao da može doći u situaciju da im se napravljen logotip ne dopadne i da mu ne odgovara. Mnogi podlegnu razmišljanju da oni zaista nisu stručni za to i da je logotip napravio neko ko je za to fakultet završio. Zaista izuzetno delikatna situacija i za naručioca a i za dizajnera. Šta ako je dizajner promašio temu... Upravo je to razlog zbog čega se u svetu i raspisuje konkurs za izradu logotipa, pa ako se naručiocu logotip svidi on ga plati, ako ne - nikom nista. Nedostatak ove reklo bi se dobre varijante je taj što se mora ponuditi mnogo veći iznos od neke realne vrednosti logotipa kako bi se angažovali dizajneri koji rizikuju da to rade potpuno besplatno ako se njihovo rešenje ne usvoji na konkursu. Zato su ti iznosi toliko nestvarno veliki i primamljujući. Zamislite da konkuriše njih 100, 99 njih će ovo sigurno raditi za džabe, a mozda i svh 100. Opet ako se drugačije pogleda ko bi inače najboljem dizajneru platio i upola para od toga za dobar logotip, kako bi se inače drugačije odredila cena logotipa i kako bi se znalo ko je najbolji diyajner. Ne mogu se prednosti jednog rešenja porediti sa slabostima drugog rešenja. Postoje naravno slucajevi da bogate, uglavnom privatne firme, direktno biraju već poznatog i priznatog dizajnera iz ove oblasti i tako višestruko jeftino dobiju vrhunski logotip.

- Četvrta varijanta u našim uslovima je varijanta kada je potreban logotip za neku državnu ili društvenu firmu gde direktor nije vlasnik firme. U tom slučaju se najčešće angazuje dizajner da to uradi za neki dogovoreni iznos, pa kako ispadne tako je - stručnjak za to je logotip napravio. Ko sme nestručan u firmi da cenu dizajna komentariše. O ceni raspravljaju direktor i dizajner, komercijalna služba se tu ne pita, bar ja nisam čuo za takav slučaj. Ko ovde dobija posao, i pod kojim uslovima, lako možete procenite sami.

- I peta najređa varijanta kod nas je da se raspisuje konkurs za logotip, što je zaista retko u Srbiji, a uglavnom je to slučaj kada se plaća državnim parama. Šta se u ovakvim slučajevima dešava, ko bira komisiju, koliko je tajnost učesnika zagarantovana, da li članovi komisije znaju koji je čiji logotip, opet procenite sami... Možda je negde i regularno... :-)...

* Evo lepog primera za ovaj slučaj.

Nedavno sam pročitao naslov u Blicu: "Bahato, Direktor EPS-a namerava da potroši 41.998.000 dinara (349.000 eura) za novi logotip EPS-a, a gradjani su dobili 12% veće račune za struju"...

Muka mi je da učestvujem u ovoj priči... Ipak radi se o mojim-našim parama, račun za struju najduže gledam kad ga dobijem od svih računa, ne bez razloga.

Šta je bio problem da se za ovo raspiše konkurs i ponudi na primer 10.000 Eura. Trideset puta manje. Javio bi se sigurno svaki dizajner iz Srbije koji ovo radi, ako ne zbog para onda zbog reference koju izrada ovog logotipa donosi, pa ako se baš ni jedan logotip ne usvoji, ponovo se raspiše isti konkurs i nista nije potrošeno, sem za oglas koji bi državna (naša) televizija mogla da objavi i besplatno, kad nam već u sred dnevnika objavljuje svakojake reklame da ti se smuči dnevnik i sponzori vremenske prognoze. Kakav logotip nadležni očekuju da dobiju za ovoliko para... Bolji od IBM-a, ako je tri puta skuplji. Da li treba da bude Ćirilicni, Latinicni ili možda Arapski, Arapi su najbolji kupci kad se distribucija prodavala - privatizovala... Sve bi to trebalo da piše u prijektnom zadatku koji ja nisam čitao, ako ga uopšte ima.

Da li će ovo biti realizovati ili ne, nije sigurno isto, ali i sam pokušaj - namera da se ovako nešto uradi dovoljno govori o ovome, komentar je nepotreban.

-----------------------------

Ono što je karakteristicno kod izrade logotipa dizajniranih u Srbiji
je da su Vrlo retki ćirilicni logotipi, a dobri ćirilični prava retkost.

Drugo, dizajneri na fakultetima ne uče razne tehnike izrade logotipa, pa im često uopšte i ne pada na pamet da logotip treba da bude takav da se može gravirati, odliti, iseći itd., a ne samo odstampati ili bar da imaju varijante za ove namene. Jednostavno mnogi logotipi se mogu uraditi samo tehnikom digitalne štampe što vlasnika kasnije dovodi u jako neprijatnu situaciju, pogotovo kad to treba postaviti napolju kao livenu, izgraviranu ili prosečenu firmu.

Kada me pitaju koliko košta graviranje logotipa, tražim da vidim logotip, kakve su boje, da li su odvojene, koliko sitnih detalja ima, na kom materijalu treba da se radi itd itd... što najčeće naručioca ljuti, vidim da misle - šta ima veze kakav je logotip. A ako im kažem da njihov logotip nije predvidjen za graviranje, većina se čudi, pita kako nije predvidjen. Pitajte vašeg dizajnera kao da izgravirate i ofarbate (popunite izgravirano) luk duge na vašem logotipu.

Dobar logotip treba da je izvodljiv u svim tehnikama, ako ne u svim, onda da ima varijante logotipa za razne tehnike izrade.

Nisu ni naši dizajneri u tome sami krivi, imao sam ih nekoliko zaposlenih, a za mnoge od njih gravirao raznorazno. Jednostavno mnogo toga im na fakultetu nije ni spomenuto, krivi su njihovi profesori i nastavni programi jer ih nisu osnovnim stvarima naučili. Većinu moraju u životu sve ovo da sami nauče, što nije nimalo lako, niti to svakog interesuje.

Imao bih ovde mnogo interesantntnih primera da napisem za 30 godina rada sa dizajnerima i arhitektima... ali i ovo je dosta... :-). Što samo ja o ovome da pišem... pa da me dizajneri izbegavaju... :-)... a oni su po meni Vrlo vazni i društvu toliko potrebni, kako sam već o na prethodnoj strani napisao, kad covek prestane da bude gladan DIZAJN MU POSTAJE SVE.
Zato je i naslov ove gupe tekstova Dizajn - nasušni.

Negde sam davno pročitao: Ako je dizajn nekog proizvoda dobar, najverovatnije je i sam proizvod dobar, jer niko normalan ne bi ulagao pare u dizajn ako već nema dobar proizvod

Ako hoćete da se nasmejete, pročitajte moju priču
Graviranje logotipa - Samo tad i nikad vise

-------------------------------

* Javio mi se noćas meilom dizajner Bojan sa yahoo.com, kulturno, ali očito nezadovoljan ovim mojim pisanjem i kaže: Narurčiocu Uopšte ne mora da se svidi logotip, pogotovo ako izabere tim koji će raditi njegov identitet. Ta ekipa stručnih ljudi je tu da to stručno uradi i vlasnik bi to trebao tako da prihvati bez razmišljanja ako je imalo poslovan čovek.

Odgovorio sam: Što bi rekao Nikola Pašić, i ti si u pravu.

Ne znam ko si ni šta si, kao i šta si sve radio. Pošalji mi neke svoje logotipe da vidim pa ću ti reći da li si u pravu ili ne.

-------------------------------

* Dizajn i moda

Pre neko veče gledam na jednoj našoj televiziji neki šou program ili šta li je već.

Voditelj lep visok momak MODERNO obučen... Ceo TIM se pobrinuo za to...

Svetlo braon sako prestižne svetske firme (ne smem da kažem koja, mogli bi da me tuže).
Dva broja manji, ispod rukava sve naborano, zakopčava se sa jednim dugmetom na sredini. Crne frula uske pantalone do iznad člankova. Bela rolka. Patike iz starih vremena duboke plave sa belim pertlama. Budi Bog snama... što bi narod rekao...

Moja supruga skoči iz fotelje i kaže - Vidi šta našim mladima sugerišu i podmeću. Vlasnik ovog brenda je p.... (Ne smem da napišem kako mi to Srbi kažemo, jer oni imaju skupe advokate, da još pojasnim, to je tip muškaraca koje Srbi ne vole).

Supuga dalje kaže... Sigurno vlasnik ovog brenda u sebi kaže, sad ću tako da obučem normalne muškarce da će oni svima da se smuče. DRUGOG OBJAŠNJENJ NEMA. Ne čudi me kaže supruga to što taj koga je priroda urnisala tako misli, ali me čude ovi na izgled normalni, da se tako lako na ovaku prevaru prime.

Da li su ekipe koje se brinu o oblačenju plaćeni da ovo sprovedu, pa takve muškarce i biraju, ili su zaista podlegli modi, to stvarno ne mogu da tvrdim, ali je krajnji rezultat takav da ovaj voditelj izgleda kao debil, i bez i trunke svog Ja, naravno, menjamo program na TV-u.

Zašto sam ovo napisao.

Pa zato što kod slova i logotipa na sreću nema ove mode. Ima loših logotipa ali za njih niko ozbiljan ne može da kaže da su oni moderni.